Loading...
Loading...

Национализмот на скопските раководители од полк. Пецо Трајков, објавена во Софија во 1949 година, претставува полемичка политичка брошура насочена кон случувањата во Народна Република Македонија во рамките на социјалистичка Југославија. Напишана по раздорот меѓу Сталин и Тито, книгата ги критикува скопските раководители за наводен националистички отстап и непријателски однос кон Бугарија. Текстот го поставува македонското прашање во контекст на поширокиот идеолошки судир меѓу Југославија и советскиот блок.
Трајков тврди дека политиките на скопските власти претставуваат отстапување од социјалистичкиот интернационализам и искривување на историските врски меѓу Македонија и Бугарија. Посебно внимание е посветено на толкувањата на македонскиот национален идентитет, на партизанското движење и на улогата на бугарските комунисти во ослободителната борба. Авторот настојува да ја претстави револуционерната традиција во Македонија како дел од бугарскиот национален простор и ги обвинува југословенските раководители за искривување на историското наследство.
Публикацијата ги разгледува настаните од тој период низ рамка обликувана од бугарските политички и идеолошки позиции по 1948 година. Напишана во непосреден контекст на раздорот меѓу Сталин и Тито, таа ги одразува тензиите меѓу Софија и Белград и го сместува македонското прашање во поширокиот судир од тоа време. Како современ политички документ, брошурата нуди увид во начинот на кој националниот идентитет, историското наследство и револуционерната традиција биле интерпретирани во рамките на бугарскиот комунистички дискурс. Со тоа, делото претставува значаен извор за разбирање на спојот меѓу идеологијата, геополитиката и идентитетските расправи во раниот период на Студената војна на Балканот.
Petar Traykov was a Macedonian revolutionary and national activist from the village of Vrbjani, Lerin (today Florina, Greece). He completed his education in Bitola, and after the Balkan Wars emigrated to Bulgaria, where he attended a military academy. During World War I he served as an officer on the Macedonian front in the Bulgarian army.
After the war, he joined the Internal Macedonian Revolutionary Organization (IMRO) and operated as a voyvoda in Lerin, Prespa, and Ohrid. In 1924 he formed his own detachment in Aegean Macedonia, while also maintaining connections with Albanian circles. Sentenced to death in absentia by the Greek authorities, he fled to Albania and later to Bulgaria, where he was active in the Macedonian Brotherhood in Sofia. He rose within IMRO ranks, eventually siding with the Protogerovists after the assassination of Alexander Protogerov, and later joined VMRO (United), cooperating with the left and the Workers’ Party.
During World War II, Traykov was imprisoned by Bulgarian authorities but released in 1944. He became commander of the Macedonian partisan brigade Goce Delchev and participated in the anti-fascist struggle. He was a delegate at the Second Session of ASNOM in Skopje in December 1944, which laid the foundations of Macedonian statehood. However, after political disputes with pro-Serbian leaders in Skopje, he returned to Bulgaria in 1948.